Šta videti u Istanbulu – iskustva i saveti iz prve ruke

Grad u kome se sastaje Istok i Zapad, grad u kome se pisala istorija Evrope i Azije, grad vizantijske, osmanske i srednjoevropske arhitekture – sve to je Istanbul.

Pred vama je sveobuhvatan vodič o Istanbulu: kako stići, kada ići, šta videti, gde odsesti i koliko koštaju ulaznice, uz savete iz našeg iskustva i plan obilaska za tri dana.

Kako biste u tekstu jednostavnije pronašli informacije koje želite, kliknite na link u nastavku:

• Kratka istorija Istanbula
• Kako putovati do Istanbula – avionom i autobusom
• Kada ići: vreme po mesecima i Nova godina
• Valuta i plaćanje
• Šta videti u Istanbulu – 21 mesto sa cenama ulaznica
• Plan obilaska Istanbula za 3 dana
• Prevoz po gradu i od aerodroma
• Gde odsesti u Istanbulu
• Kako se obući
• Šoping – šta kupiti u Istanbulu
• Česta pitanja

Ažurirano: oktobar 2026.

---

PREPORUČUJEMO: Istanbul avionom | aranžman sa polascima iz Beograda

---

Kratka istorija Istanbula

U zavisnosti od toga ko je vladao, tako se menjalo i ime grada. Vizantijci su ga zvali Konstantinopolj, Osmanlije su mu nadenule današnji naziv – Istanbul, a zbog lepote kojom je odisao, drevni Sloveni dali su mu ime Carigrad. Smešten je na Bosforskom moreuzu između Crnog i Mramornog mora, spaja istok i zapad, uzimajući najbolje i od Evrope i od Azije. Sa skoro 15,8 miliona stanovnika (zvanični turski podaci za kraj 2025. godine), Istanbul je najveći grad u Turskoj koji prosto vrvi od života. Ujedno je i privredno, kulturno i istorijsko središte zemlje.

U svoje vreme, rimski car Konstantin Veliki želeo je da stvori grad koji će podsećati na Rim po svojoj lepoti i impozantnosti. Posle podele Rimskog carstva, Konstantinopolj postaje prestonica Istočnog rimskog carstva sve do dolaska Osmanlija, kada postaje Istanbul. Kraj Prvog svetskog rata doneo je promene u funkcionisanju grada. Tada je Istanbul bio podeljen na interesne sfere između sila pobednica, sa željom da postane demilitarizovana zona pod međunarodnom kontrolom. Međutim, turski nacionalni pokret predvođen Mustafom Kemalom Ataturkom od Turske je stvorio nacionalnu državu sa republičkim uređenjem. Ataturk se smatra i ocem nacije jer su njegove reforme doprinele razvoju moderne Turske.

Istorija naselja na ovom mestu meri se hiljadama godina, što govori o velikom kulturnom nasleđu koje grad čuva. Istorijsko jezgro Istanbula je pod zaštitom UNESCO-a. Ovo je grad kome se ljudi uvek vraćaju.

Zanimljivosti o Istanbulu

• Podzemna železnica u Istanbulu (Tünel) je druga najstarija podzemna železnica na svetu, posle londonske. Otvorena je 17. januara 1875. godine i i danas povezuje Karakej sa ulicom Istiklal u opštini Bejoglu.
• U gradu ima više od 3.000 džamija. Istanbul je stecište različitih kultura – a samim tim i nekoliko religija. Danas je velika većina stanovnika muslimanske veroispovesti. U doba Osmanskog carstva u gradu je vladala velika raznolikost religija i etničkih pripadnosti. Na primer, prema popisu iz 1914. godine, čak 35% stanovništva pripadalo je veroispovestima koje nisu islam: to su uglavnom bili grčki i jermenski hrišćani i Jevreji. Pet puta dnevno širom grada možete čuti poziv na molitvu sa minareta.
• Još jedna zanimljivost je da turska pošta nije dostavljala poštu adresiranu na Carigrad, tj. Konstantinopolj, kako bi se osigurala upotreba novog imena grada – Istanbul.

Istanbul avionom i autobusom

Ukoliko se odlučite da letite iz Beograda, direktan let do Istanbula traje oko 1 sat i 45 minuta. Osim Beograda, sa Istanbulom su avionom povezani i Niš i aerodrom Morava kod Kraljeva. Avionske karte do Istanbula moguće je pronaći i po promotivnim i sniženim cenama, te preporučujemo da pratite ponudu aviokompanija i domaćih agencija.

Istanbul ima dva međunarodna aerodroma: Istanbul Airport (IST) na evropskoj strani i Sabiha Gökçen (SAW) na azijskoj strani. Kako se sa oba stiže do centra, pročitajte u delu Prevoz po gradu i od aerodroma.

Ono što je veoma pogodno ukoliko želite da posetite Istanbul je što domaće turističke agencije imaju brojne organizovane ture, autobusom i avionom, kraćeg i dužeg trajanja. Cene variraju u zavisnosti od vrste prevoza i trajanja putovanja. U svakom trenutku možete pogledati i aktuelna putovanja kada su u pitanju evropski gradovi, uključujući i Istanbul.

Istanbul autobusom – iskustva i saveti

Put od Beograda do Istanbula dug je oko 940 kilometara i vodi preko Bugarske, sa graničnim prelazima Gradina–Kalotina i Kapitan Andreevo–Kapikule. Sa zadržavanjem na granicama vožnja traje najmanje 13 sati. Linijski autobusi uglavnom stižu na glavnu autobusku stanicu Esenler, odakle se do centra stiže metroom ili taksijem.

Dokumenta: pošto se putuje kroz Bugarsku, koja je članica EU i Šengena, za autobus vam je potreban pasoš. Evropska unija najavljuje početak primene ETIAS-a, elektronske dozvole za ulazak bez vize, u poslednjem kvartalu 2026. godine – pre puta proverite da li je sistem počeo da radi na zvaničnom sajtu europa.eu/etias.

Naš savet: Ponesite jastuk za vrat, vodu i nešto hrane za put, a pri povratku računajte na detaljnu carinsku kontrolu na ulasku u Srbiju (više o tome u delu o šopingu). Ako vam 13 i više sati u autobusu deluje dugo, let iz Beograda traje manje od dva sata.

---

PREPORUČUJEMO: Istanbul 2026 avionom | aranžman sa polascima iz Beograda

---

Kada je najbolje posetiti Istanbul? Vreme po mesecima

Za šetnju i obilazak na otvorenom vreme je najprijatnije od kraja maja do početka oktobra. Jul i avgust su najtopliji i sparni, pa je leti najbolje obilaziti grad ujutru i predveče. Od novembra do februara dani su kraći, kiša je češća i zahladi, ali Istanbul ima dovoljno muzeja, bazara i znamenitosti pod krovom da vam kišni dan ne pokvari plan.

Ako putujete u jesen ili zimu, ovo možete da očekujete:

Mesec	Danju	Noću	Dana sa kišom	Dužina dana
Oktobar	oko 19°C	oko 13°C	6–7	oko 11 h
Novembar	oko 14°C	oko 9°C	oko 8	oko 10 h
Decembar	oko 11°C	oko 6°C	9–10	oko 9 h
Januar	oko 9°C	oko 4°C	oko 8	oko 9,5 h

Višegodišnji proseci (izvor: WeatherSpark). Istanbul je zimi 2 sata ispred Beograda, a leti 1 sat.

Istanbul u novembru – iskustva i saveti

Novembar je dobar mesec za Istanbul ako vam ne smeta jesenje vreme. Danju je uglavnom oko 14°C, noću oko 9°C, a kiša u proseku pada osam dana u mesecu. Otprilike polovinu vremena nebo je vedro ili delimično oblačno, pa ima dovoljno lepih dana za Sultanahmet, Galata most i šetnju Istiklalom.

Naš savet: Znamenitosti na otvorenom (Hipodrom, Galata kula, okolina Plave džamije) obiđite pre podne, a popodne ostavite za ono što je pod krovom: Cisternu Baziliku, Arheološki muzej, Kapali čaršiju ili turski hamam. Za krstarenje Bosforom ponesite toplu jaknu, jer na vodi duva i kad je u gradu prijatno.

Istanbul u decembru – iskustva i saveti

Decembar je najkišovitiji i najoblačniji mesec u Istanbulu. Danju je oko 11°C, a kiša pada devet do deset dana u mesecu. Sneg je u decembru redak i češće se javlja krajem januara i u februaru. Dani su najkraći u godini: početkom decembra sunce zalazi već oko 17:35 po lokalnom vremenu, pa obilazak počnite rano ujutru.

Naš savet: Ponesite vodootpornu jaknu, kišobran i obuću koja ne kliže, jer je kaldrma u starom gradu po kiši klizava, a Istanbul je grad uzbrdica. Večeri su pravo vreme za hamam, večeru uz pogled na Bosfor ili šetnju Istiklalom.

Nova godina u Istanbulu – iskustva i saveti

Doček u Istanbulu izgleda drugačije nego u većini evropskih prestonica. Nema jednog velikog, centralno organizovanog vatrometa – slavlje je raspoređeno po kvartovima, a vatromet se u ponoć vidi na više mesta duž Bosfora. Ljudi se najčešće okupljaju ovde:

• Taksim i Istiklal – najveća gužva u gradu, sa policijskim kontrolama na ulazima. Za one koji vole masu ljudi; ako ne volite gužvu, izaberite drugo mesto.
• Ortakej i Bebek – obala Bosfora sa pogledom na most i najpoznatiji prizori vatrometa. Dođite nekoliko sati ranije.
• Uskudar i Karakej – mesta uz vodu sa pogledom na suprotnu obalu.
• Kadikej – ulično slavlje na azijskoj strani grada.
• Večera na brodu – novogodišnja krstarenja Bosforom sa večerom i programom. Rezervišite unapred.

Praktični saveti za doček: Od večeri 31. decembra deo ulica oko Taksima, Bešiktaša i Ortakeja zatvara se za saobraćaj, pa ne računajte na taksi oko ponoći. Javni prevoz te noći obično radi produženo, ali red vožnje se menja svake godine, pa pred put proverite obaveštenje Metro Istanbula. Hotel i restoran za doček rezervišite što ranije, jer se dobra mesta brzo popune.

Važno za vikend putovanja: Kapali čaršija ne radi nedeljom, Dolmabahče palata ponedeljkom, a Topkapi palata utorkom. Kapali i Egipatska čaršija zatvorene su i za vreme Bajrama. Ako putujete od petka do ponedeljka, Kapali čaršiju obiđite u subotu, a nedelju iskoristite za Egipatsku čaršiju (pijacu začina), koja tada radi.

PREPORUČUJEMO: Istanbul avionom – vikend polasci tokom jeseni i decembra

Valuta i plaćanje

Zvanično sredstvo plaćanja u Turskoj je turska lira. Ukoliko nosite evre, moći ćete da ih razmenite u brojnim menjačnicama u gradu ili na recepciji hotela.

Početkom septembra 2026. za 1 evro dobijalo se oko 56 lira, a lira iz godine u godinu gubi vrednost, pa se pre samog puta raspitajte o trenutnom kursu. Kurs može da varira od menjačnice do menjačnice, ali ne drastično. Preporuka je da novac ne menjate u blizini turističkih atrakcija, jer ćete tamo verovatno dobiti manje lira za jedan evro. Platnim karticama možete da plaćate gotovo svuda, ali imajte i nešto gotovine za sitne kupovine, tezge i bakšiš.

Šta videti u Istanbulu – 21 mesto sa cenama ulaznica

Istanbul nudi nebrojano mnogo istorijskih lokaliteta i lepih mesta u samom gradu i okolini – ni mesec dana ne bi bio dovoljan za sve. Izdvojili smo 21 mesto koje preporučujemo iz našeg iskustva, poređana tako da ih lako spojite u obilazak po delovima grada.

Cene ulaznica odnose se na strane posetioce prema podacima iz 2026. godine. Državni muzeji cene izražavaju u evrima i naplaćuju ih u lirama po dnevnom kursu, a menjaju se tokom godine, pa ih proverite pred put.

Aja Sofija

Glavni simbol Istanbula, u kome se ogleda duga istorija grada i sve epohe kroz koje je prošao. Nekada najveća hrišćanska crkva na svetu, sa dolaskom Osmanlija preuređena je u džamiju. U Aja Sofiji možete videti islamske simbole i pored njih vizantijske mozaike. Od 1934. do 2020. godine bila je muzej, a zatim je ponovo postala džamija odlukom predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.

Od januara 2024. strani turisti plaćaju ulaznicu od 25 evra i ulaze na poseban turistički ulaz. Obilazak ide gornjom galerijom, jer je prizemlje rezervisano za vernike. Deca do 8 godina ulaze besplatno uz pasoš.

Značaj Aja Sofije prepoznao je i UNESKO, kao deo istorijskog jezgra Istanbula na listi svetske kulturne baštine. Veruje se da je ova građevina podignuta za svega pet godina.

Ulaz: 25 € (deca do 8 godina besplatno; Muzejska kartica ne važi) · Potrebno vreme: oko 1 sat · Kako stići: tramvaj T1, stanica Sultanahmet

Sultanahmet (Plava džamija)

Odmah preko puta Aja Sofije nalazi se Plava džamija. Taj naziv dobila je zbog više od 20.000 ručno rađenih keramičkih pločica kojima je ukrašena unutrašnjost. Izgrađena je početkom 17. veka, sa željom da bude lepša i grandioznija od Aja Sofije – po mišljenju mnogih posetilaca, u tome je i uspela. Prilikom ulaska u Plavu džamiju žene moraju da pokriju glavu šalom ili maramom, a izuvanje obuće je obavezno za sve.

Ukoliko nemate šal, na ulazu u džamiju možete ga pozajmiti i vratiti pri izlasku.

Ulaz: besplatno · Potrebno vreme: 30–45 minuta · Kako stići: tramvaj T1, stanica Sultanahmet. Za vreme molitve posete turista se prekidaju, posebno petkom oko podneva.

Ono što toplo preporučujemo je da na ovom linku pronađete neku od lokalnih tura sa vodičima, koje su odlične za upoznavanje grada. Na sajtu ih možete odmah i rezervisati. Ture rezervišite na vreme, jer se često popune nekoliko dana unapred.

Hipodrom

Pored Plave džamije nalazi se carigradski Hipodrom. Da razjasnimo: od rimskog hipodroma danas je ostao trg, popločan i pretvoren u pešačku zonu. Ipak, i danas se vidi koliko je ova građevina bila velika. Ovde su se odvijale trke dvokolica, proslave i druge svečanosti. Na trgu stoje egipatski obelisk faraona Tutmozisa III, Zmijski stub donet iz Delfa i fontana koju je gradu poklonio nemački car Vilhelm II.

Ulaz: besplatno · Potrebno vreme: 20–30 minuta · Kako stići: tramvaj T1, stanica Sultanahmet

Cisterna Bazilika

Jedno od najneobičnijih mesta u gradu je Cisterna Bazilika – podzemni rezervoar koji je nekada snabdevao Carigrad vodom. Izgrađena je u 6. veku, za vreme cara Justinijana, kao i Aja Sofija. Podzemnu dvoranu nosi 336 stubova raspoređenih u 12 redova, a najpoznatija su dva stuba čije su osnove ukrašene glavama Meduze iz rimskog perioda, uz koje idu brojne legende.

Ulaz: oko 1.300 lira, uveče skuplje (Muzejska kartica ne važi) · Potrebno vreme: 30–45 minuta · Kako stići: tramvaj T1, stanica Sultanahmet

Topkapi palata

Topkapi palata bila je zvanični dvor osmanskih sultana – mesto u kome je živelo i radilo više od 4.000 ljudi. Danas je muzej i jedno od najposećenijih mesta u Turskoj.

U Topkapi palati možete videti raskošne paviljone, uređene bašte, harem i riznice koji dočaravaju život sultana i njegove porodice.

Ulaz: 60–70 € sa haremom (važi Muzejska kartica) · Zatvorena: utorkom · Potrebno vreme: 2–3 sata · Kako stići: tramvaj T1, stanica Sultanahmet ili Gülhane

Arheološki muzeji Istanbula

Odmah ispod Topkapi palate, na ulazu u park Gilhane, nalazi se kompleks od tri muzeja čija se zbirka procenjuje na oko milion predmeta – od antičkih i vizantijskih do bliskoistočnih. Najpoznatiji eksponat je Aleksandrov sarkofag, ukrašen reljefima bitaka i lova. Iako je na par minuta od najposećenijih znamenitosti grada, mnogi turisti ga preskoče, a šteta.

Ulaz: 15–17 € (važi Muzejska kartica) · Radno vreme: svaki dan 9–18.30 · Potrebno vreme: 1,5–2 sata · Kako stići: tramvaj T1, stanica Gülhane

Napomena: u 2026. su zgrade Muzeja drevnog Istoka i Činiljenog kjoška zatvorene zbog restauracije, pa proverite pre posete.

Kapali čaršija

Jedan od najvećih i najstarijih natkrivenih bazara na svetu – lavirint natkrivenih ulica u kome se prodaje gotovo sve, od nakita, tepiha i keramike do lampi, začina i suvenira. Čak i ako ništa ne kupite, šetnja Kapali čaršijom je doživljaj za sebe.

Računajte na veliku gužvu i na cenkanje – prva cena retko je i konačna, pa pre kupovine obiđite nekoliko radnji. U nekim radnjama možete se fotografisati u odori iz vremena sultana, što je jedna od zabavnijih uspomena koje možete poneti iz Istanbula.

Ulaz: besplatno · Zatvorena: nedeljom i za vreme Bajrama · Potrebno vreme: 1–3 sata · Kako stići: tramvaj T1, stanica Beyazıt-Kapalıçarşı

Sulejmanija džamija

Najveća osmanska džamija u Istanbulu i za mnoge najlepša. Sagradio ju je čuveni graditelj Mimar Sinan između 1550. i 1557. godine za sultana Sulejmana Veličanstvenog. Unutrašnjost ne osvaja pločicama kao Plava džamija, već proporcijama i svetlom, a turista je ovde znatno manje. U vrtu iza džamije su turbeta (grobnice) sultana Sulejmana i njegove supruge Hurem sultanije, koje mnogi znaju iz serije „Sulejman Veličanstveni“. Sa terase se pruža jedan od najlepših besplatnih pogleda na Zlatni rog.

Ulaz: besplatno (i džamija i turbeta) · Potrebno vreme: oko 1 sat · Kako stići: najlakše pešice od Kapali čaršije; iz pravca Eminenua uspon je strm. Za vreme molitve posete turista se prekidaju, a pravila oblačenja su ista kao za Plavu džamiju.

Egipatska čaršija (pijaca začina)

Manja, ali mirisnija sestra Kapali čaršije. Ova natkrivena pijaca u Eminenuu završena je 1664. godine kao deo kompleksa Nove džamije (Yeni Cami). Ime je dobila po carinama na robu iz Egipta, kojima je finansirano njeno održavanje. Ovde se kupuju začini, čajevi, ratluk, baklave, sušeno voće i orašasti plodovi, a cenkanje je i ovde sasvim uobičajeno.

Ulaz: besplatno · Potrebno vreme: 1–2 sata · Kako stići: tramvaj T1, stanica Eminönü

Naš savet: Čaršija radi i nedeljom, kada je Kapali čaršija zatvorena, pa je dobar plan za nedelju na vikend putovanju. Za vreme Bajrama ne radi.

Galata most i Eminenu

Most preko Zlatnog roga spaja stari grad (Eminenu) sa Karakejom i Galatom. Na gornjem nivou duž ograde stoje ribolovci sa štapovima, a na donjem su riblji restorani i kafići. Šetnja preko mosta, naročito pred zalazak sunca, daje jedan od najlepših pogleda na džamije starog grada i Galata kulu. Na obali u Eminenuu probajte balik ekmek, sendvič sa pečenom ribom koji se prodaje tik uz pristanište.

Ulaz: besplatno · Potrebno vreme: 30 minuta do 1 sat · Kako stići: tramvaj T1, stanica Eminönü ili Karaköy

Galata kula

Galata kulu su sredinom 14. veka podigli Đenovljani i danas je jedan od najprepoznatljivijih simbola Istanbula. Kroz vekove je više puta stradala i obnavljana, a 2020. godine je restaurirana i pretvorena u muzej. Nalazi se u kvartu Galata (opština Bejoglu), sa druge strane Zlatnog roga u odnosu na istorijsko jezgro, i sa njenog vrha pruža se pogled na ceo grad.

Nekada osmatračnica i protivpožarna kula, danas je muzej. Restoran i kafić koji su ranije radili u kuli uklonjeni su tokom restauracije 2020. godine.

Ulaz: oko 1.750 lira (Muzejska kartica ne važi) · Potrebno vreme: oko 1 sat, sa čekanjem u redu i više · Kako stići: tramvaj T1 do stanice Karaköy, pa kratak, strm uspon pešice

Ulica Istiklal i Taksim trg

„Žila kucavica“ ovog grada. Duga pešačka ulica sa velikim brojem radnji, restorana i kafića. Fotogeničnost ovog kraja upotpunjuje stari crveni tramvaj koji vozi celom ulicom sve do trga Taksim. Istiklal ima i jedinstvene bočne ulice i male pasaže, pa kada vam nešto upadne u oko, obavezno skrenite. Ovaj deo grada je simbol moderne i evropske Turske i podseća na delove drugih evropskih prestonica.

Na samom trgu Taksim nalazi se Spomenik Republike, podignut pet godina nakon osnivanja Republike Turske.

Ulaz: besplatno · Potrebno vreme: 1–2 sata · Kako stići: uspinjača F1 od Kabataša do Taksima ili Tünel od Karakeja do donjeg kraja Istiklala

Dolmabahče palata

Ova palata izgrađena je kako bi zamenila Topkapi. Napravljena je u evropskom stilu, sa ciljem da ceo svet zadivi raskoš u kojoj živi sultan. Podseća na evropske dvorce, a uzor je tražila u Luvru i Bakingemskoj palati.

Bila je glavna rezidencija poslednjih osmanskih sultana, a posle osnivanja Republike koristio ju je i Mustafa Kemal Ataturk, „otac nacije“, koji je u njoj i preminuo 1938. godine.

Ulaz: oko 2.650 lira za Selamlik i Harem (Muzejska kartica ne važi) · Zatvorena: ponedeljkom · Potrebno vreme: 1,5–2 sata · Kako stići: tramvaj T1 do stanice Kabataş, pa nekoliko minuta pešice

Krstarenje Bosforom

Istanbul se najbolje razume sa vode. Sa broda se vide palate, vile i tvrđave uz obe obale, mostovi koji spajaju Evropu i Aziju i silueta starog grada sa kupolama i minaretima. Postoji nekoliko načina da se Bosforom provozate:

• Gradski trajekt (Şehir Hatları) – najpovoljnija varijanta. Kratka tura traje oko 1,5–2 sata, a duga, do ulaza u Crno more i nazad, oko 6 sati, sa polaskom iz Eminenua u 10.35.
• Privatni brodovi (Turyol, Dentur) – ture od oko 90 minuta iz Eminenua i Kabataša, sa čestim polascima.
• Krstarenje u zalazak sunca ili večera na brodu – skuplje, ali sa najlepšim svetlom i programom tokom večeri.

Naš savet: Karte kupujte na zvaničnim šalterima prevoznika, a ne od uličnih prodavaca koji na pristaništu u Eminenuu nude „Bosphorus tour“. Leti sedite na palubi na strani okrenutoj obali, a zimi ponesite toplu jaknu.

Ortakej

Jedan od najživljih kvartova na evropskoj obali Bosfora. Na samoj vodi stoji Ortakej džamija u neobaroknom stilu, podignuta 1854–1856. po projektu porodice Baljan, koja je gradila i Dolmabahče palatu. Iza nje se pruža Bosforski most, pa je ovo jedan od najfotografisanijih prizora Istanbula. Uz trg je ulica sa tezgama za kumpir, pečeni krompir punjen raznim dodacima, koji je specijalitet ovog kraja.

Ulaz: besplatno · Potrebno vreme: 1–2 sata · Kako stići: autobusi 22, 22RE ili 25E iz Kabataša (do Kabataša tramvajem T1)

Vaseljenska patrijaršija

Za pravoslavne posetioce jedno od najvažnijih mesta u gradu. Sedište Vaseljenske (Carigradske) patrijaršije nalazi se u Feneru, na obali Zlatnog roga, u skromnom kompleksu oko Saborne crkve Svetog Đorđa. Vaseljenski patrijarh ima počasno prvenstvo među poglavarima pravoslavnih crkava. Crkva je spolja nenametljiva, ali unutra čuva vredne ikone i mošti Svetog Jovana Zlatoustog i Svetog Grigorija Bogoslova.

Obratite pažnju na glavnu kapiju patrijaršije: zatvorena je od 1821. godine, u znak sećanja na patrijarha Grigorija V, koji je na njoj pogubljen, pa se u kompleks ulazi sa strane.

Ulaz: besplatno · Radno vreme: svakog dana, otprilike 9–17 · Potrebno vreme: 30–45 minuta · Kako stići: tramvaj T5 iz Eminenua do stanice Fener ili trajekt linije Haliç do pristaništa Fener. Pri ulasku u crkvu poželjna su pokrivena ramena i kolena.

Balat i Fener

Dve susedne četvrti na obali Zlatnog roga u kojima se nalazi i Vaseljenska patrijaršija. Fener je nekada bio grčka, a Balat jevrejska četvrt. Danas su poznate po strmim ulicama sa šarenim kućama, malim kafićima i antikvarnicama i jedno su od omiljenih mesta za fotografisanje u gradu. Na samoj obali stoji bugarska crkva Svetog Stefana, jedinstvena po tome što je cela od livenog gvožđa. Delovi su izliveni u Beču, dopremljeni Dunavom i Crnim morem i sklopljeni na licu mesta 1898. godine.

Ulaz: besplatno (crkve primaju priloge) · Potrebno vreme: oko 3 sata · Kako stići: tramvaj T5 iz Eminenua ili trajekt linije Haliç do pristaništa Fener ili Balat

Naš savet: Patrijaršiju, crkvu Svetog Stefana i šetnju Balatom spojite u jedno prepodne, jer je sve na pešačkoj udaljenosti.

Azijska strana: Kadikej i Uskudar

Prelazak na drugi kontinent trajektom je doživljaj koji ne treba propustiti. Gradski trajekti (Şehir Hatları) polaze iz Eminenua, Karakeja i Bešiktaša na svakih 15–20 minuta, a plaća se karticom Istanbulkart.

Kadikej nema velike znamenitosti, ali ima pravu lokalnu atmosferu. Pijaca hrane radi svakog dana, a utorkom je i velika pijaca na otvorenom. Petnaestak minuta pešice južno je Moda, zelena šetnica uz more, idealna za kafu i zalazak sunca.

Sa obale Uskudara pruža se pogled na Devojačku kulu (Kız Kulesi) na ostrvcetu u Bosforu. Kula je posle restauracije ponovo otvorena 2023. godine kao muzej, a do nje se stiže čamcem iz Saladžaka.

Ulaz: Kadikej i Moda besplatno; Devojačka kula 27 € + čamac · Potrebno vreme: pola dana · Kako stići: trajekt iz Eminenua, Karakeja ili Bešiktaša, do Kadikeja oko 20 minuta

Prinčeva ostrva (Adalar)

Grupa ostrva u Mramornom moru i najlepši jednodnevni izlet iz Istanbula. Najveće i najposećenije je Bujukada, sa starim drvenim vilama u kojima su imućne osmanske porodice provodile leta. Na ostrvima nema automobila: kreće se pešice, biciklom ili električnim vozilima, koja su 2020. godine zamenila nekadašnje fijakere.

Ulaz: besplatno (plaća se samo trajekt) · Potrebno vreme: ceo dan · Kako stići: trajekt iz Eminenua ili Kabataša, 60–90 minuta do Bujukade

Naš savet: Krenite jutarnjim trajektom i vratite se kasno popodne. Ako ste već bili na Bujukadi, probajte susednu Hejbeliadu.

Ceremonija vrtećih derviša

Sema, ceremonija vrtećih derviša, nije predstava već verski obred mevlevijskog reda – sufijskog bratstva nastalog na učenju pesnika i mistika Dželaludina Rumija iz 13. veka. Derviši u belim haljinama i visokim kapama vrte se uz zvuke neja (trščane frule) i pesme, a vrtenje simbolizuje put duše ka Bogu i nazad, ka ljudima. UNESKO je semu upisao na listu nematerijalne kulturne baštine čovečanstva.

Gde gledati: u kulturnom centru Hodžapaša u Sirkečiju, smeštenom u preuređenom osmanskom hamamu iz 15. veka, obred se izvodi nekoliko večeri nedeljno. Autentičniji ambijent je Galata mevlevihana u Bejoglu, najstarija mevlevijska tekija u gradu (osnovana 1491), gde se obred tradicionalno održava nedeljom – karte se tamo brzo rasprodaju. Obred traje oko sat vremena; tokom njega se ne razgovara, a pravila fotografisanja zavise od mesta.

Turska kafa

Kultura i tradicija turske kafe upisane su na UNESKO listu nematerijalne baštine 2013. godine. U Istanbulu je obavezno popiti je u nekoj od starih kafana, uz čašu vode i komad ratluka. Ako želite da kafu ponesete kući, najpoznatija istanbulska pržionica Kurukahveci Mehmet Efendi nalazi se odmah pored Egipatske čaršije. Za one koji žele da saznaju više, postoje i organizovane ture degustacije kafe po istanbulskim kafićima.

Muzejska kartica (Museum Pass Istanbul)

Ako planirate više državnih muzeja, razmislite o Muzejskoj kartici. Važi pet dana od prvog ulaska i pokriva većinu državnih muzeja, među njima Topkapi palatu sa haremom, Arheološke muzeje i Galata mevlevihanu. Ne važi za Aja Sofiju, Cisternu Baziliku, Dolmabahče palatu ni Galata kulu, pa se za njih ulaznica kupuje posebno. U aprilu 2026. koštala je oko 6.500 lira i isplati se ako obilazite četiri ili više muzeja koje pokriva.

Plan obilaska Istanbula za 3 dana

Tri dana su dovoljna da vidite najvažnije znamenitosti bez jurnjave. Plan je složen po delovima grada, tako da većinu puta prelazite pešice ili tramvajem T1.

Dan 1 – Stari grad (Sultanahmet)

Počnite rano ujutru Aja Sofijom, dok su redovi najkraći, pa pređite preko trga do Plave džamije i Hipodroma. Pre ručka obiđite Cisternu Baziliku. Popodne je rezervisano za Topkapi palatu sa haremom (utorkom ne radi), a ako vam ostane snage, Arheološki muzeji su odmah ispod palate. Uveče prošetajte osvetljenim trgom Sultanahmet.

Dan 2 – Bazari i Zlatni rog

Prepodne posvetite Kapali čaršiji (nedeljom ne radi), a zatim prošetajte do Sulejmanije i terase sa pogledom na Zlatni rog. Odatle se spustite do Egipatske čaršije i Eminenua, gde je pravo mesto za balik ekmek. Pređite Galata most, popnite se do Galata kule i veče završite na Istiklalu i Taksimu.

Dan 3 – Bosfor

Ujutru obiđite Dolmabahče palatu (ponedeljkom ne radi), a zatim nastavite do Ortakeja na kumpir i pogled na Bosforski most. Popodne se ukrcajte na krstarenje Bosforom ili trajektom pređite na azijsku stranu i zalazak sunca dočekajte u Modi. Ako više volite istoriju od mora, umesto Bosfora obiđite Patrijaršiju, Fener i Balat.

Ako putujete sa nama od petka do ponedeljka: Dan 2 planirajte za subotu, jer Kapali čaršija nedeljom ne radi, a Dolmabahče obiđite u subotu ili nedelju, jer ponedeljkom ne radi. Popodne dana dolaska idealno je za laganu šetnju Sultanahmetom ili Istiklalom.

Prevoz po gradu i od aerodroma

Javni prevoz u Istanbulu je dobro povezan i jeftin, a za sve vidove – tramvaj, metro, uspinjače, autobuse i gradske trajekte – plaća se karticom Istanbulkart, koja se kupuje i dopunjuje na automatima na stanicama i pristaništima.

• Tramvaj T1 – najvažnija linija za turiste. Povezuje Kabataš, Karakej, Eminenu, Sultanahmet, Kapali čaršiju (stanica Beyazıt-Kapalıçarşı) i Aksaraj.
• Uspinjača F1 i metro M2 – od Kabataša do Taksima uspinjačom, a sa Taksima metroom dalje kroz evropski deo grada.
• Tramvaj T5 – vozi duž Zlatnog roga od Eminenua, sa stanicama u Feneru i Balatu.
• Gradski trajekti – najlepši način prevoza, između evropske i azijske strane i duž Bosfora.

Od aerodroma Istanbul (IST), koji je 40–45 km od istorijskog centra, najjeftinije se stiže metroom M11 do Gajretepea, uz presedanje na metro M2, a autobusi Havaist voze do Taksima, Bešiktaša, Kadikeja i Jenikapija. Od aerodroma Sabiha Gökçen (SAW) na azijskoj strani vozi metro M4 do Kadikeja, a do istorijskog centra se uz presedanje putuje 75–100 minuta.

Na našim aranžmanima Istanbul avionom transfer od aerodroma do hotela i nazad je uključen u cenu, pa o ovome ne morate da brinete.

Gde odsesti u Istanbulu

Izbor kvarta je važniji od izbora hotela, jer Istanbul je ogroman i saobraćaj ume da bude spor. Najčešći izbori su:

• Sultanahmet – usred starog grada; Aja Sofija, Plava džamija, Cisterna i Topkapi su na pešačkoj udaljenosti. Idealno za prvi dolazak.
• Laleli i Aksaraj – nešto povoljniji hoteli, uz tramvaj T1, kojim ste za nekoliko stanica u Sultanahmetu.
• Bejoglu (Galata i Taksim) – za one koji vole restorane, barove i večernji život; do starog grada se stiže tramvajem ili pešice preko Galata mosta.
• Kadikej – azijska strana, lokalna atmosfera i dobra hrana, uz česte trajekte do evropske strane.

Uz organizovano putovanje smeštaj je proveren i na dobroj lokaciji. U našoj ponudi su Sim Hotel 3* i Hotel Grand Istanbul 3* u Aksaraju, uz tramvajsku liniju, Mahya Hotel 3* blizu Sultanahmeta i Manors Hotel 4* u blizini Kapali čaršije. Aranžmani sa avionskom kartom, transferom i tri noćenja sa doručkom počinju od 419 € po osobi – pogledajte aktuelne polaske.

Ukoliko ipak planirate samostalno putovanje, preporučujem da pogledate na sajtu Agoda. Iako mnogi preferiraju Booking, meni se za Istanbul Agoda znatno bolje pokazala za rezervaciju.

Kako se obući u Istanbulu

Istanbul je moderan grad i na ulici nema posebnih pravila oblačenja, ali ih ima u džamijama i crkvama:

• Žene u džamiji pokrivaju kosu maramom ili šalom (na ulazu u veće džamije mogu se pozajmiti), a ramena i kolena treba da budu pokriveni.
• Muškarci ne ulaze u kratkim pantalonama i majicama bez rukava.
• Obuća se u džamiji izuva, pa su praktične cipele koje se lako skidaju.

Za sam grad ponesite udobnu obuću za hodanje, jer je Istanbul grad uzbrdica i kaldrme. Na brodu i uz vodu gotovo uvek duva, pa je i leti dobro imati nešto preko ramena. Šta da očekujete od vremena u kom mesecu, pogledajte u delu Kada je najbolje posetiti Istanbul.

Šoping – šta kupiti u Istanbulu

Koliko god novca da ponesete, malo je za sve što Istanbul nudi. Najčešće kupovine naših putnika su:

• Ratluk (lokum) i baklave – u boljim radnjama pakuju ih u kutije za put.
• Čaj, začini i turska kafa – najveći izbor je u Egipatskoj čaršiji.
• Keramika i čini pločice, lampe od obojenog stakla i bakarno posuđe – u Kapali čaršiji.
• Tekstil – peškiri za hamam (peštemalj), šalovi, kao i garderoba po povoljnim cenama.
• Nazar – plavo stakleno „oko“ protiv uroka, najtipičniji turski suvenir.

Na bazarima se cenka, a u radnjama sa istaknutim cenama ne. Ne zaboravite da naši carinici pretresaju autobuse koji se vraćaju iz Turske, kako ne bi došlo do nabavke robe za preprodaju u Srbiji. Taj proces može da traje dugo, jer je pravilo da svi iznesu svoje kofere i otvore ih pred carinicima, kako bi se uverili da je sve kupljeno za ličnu upotrebu, a ne za trgovinu.

Putno osiguranje za Tursku

Ne zaboravite da nije loše imati putno zdravstveno osiguranje na putovanju, tako da na ovom linku možete online kupiti polisu Triglav osiguranja sa uračunatim online popustom.

Dodatni savet iz ličnog iskustva

Jedna od čestih prevara u Turskoj. Čovek koji nudi usluge glancanja cipela hoda ispred vas kada mu „slučajno“ ispadne četka. On se nada da ćete se upecati, odnosno podići četku da biste mu je vratili. Onda vam se zahvaljuje i počinje da vam glanca cipele u znak zahvalnosti. Na kraju će ipak zahtevati da platite glancanje, i to po mnogo većoj ceni od uobičajene. Ako uđete u raspravu, priključiće se njegove kolege koje će vas terati da platite.

Česta pitanja o putovanju u Istanbul

Da li je potrebna viza za Istanbul?

Ne. Državljanima Srbije za boravak u Turskoj do 90 dana u periodu od šest meseci viza nije potrebna. Putuje se sa pasošem, a za autobuski prevoz preko Bugarske pasoš je obavezan. Pre puta proverite aktuelne uslove ulaska i potreban rok važenja pasoša na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Srbije.

Koliko dana je dovoljno za Istanbul?

Za glavne znamenitosti dovoljna su tri do četiri dana – pogledajte naš plan obilaska za 3 dana. Ako želite i azijsku stranu, Prinčeva ostrva i opušteniji tempo, planirajte pet dana ili više.

Kada je najbolje putovati u Istanbul?

Vreme je najprijatnije od kraja maja do početka oktobra. Jesen i zima donose kraće dane i više kiše, ali i dovoljno lepih dana za obilazak. Detalje po mesecima i savete za doček Nove godine pročitajte u delu Kada je najbolje posetiti Istanbul.

Koliko traje put do Istanbula?

Direktan let iz Beograda traje oko 1 sat i 45 minuta. Autobusom je put dug oko 940 km i sa zadržavanjem na granicama traje najmanje 13 sati.

Kolika je vremenska razlika između Beograda i Istanbula?

Turska ne pomera sat, pa je Istanbul zimi 2 sata, a leti 1 sat ispred Beograda.

Koja se valuta koristi i mogu li da plaćam karticom?

Valuta je turska lira. Karticama se plaća gotovo svuda, a evre je najbolje menjati u menjačnicama u gradu, dalje od glavnih turističkih atrakcija. Više u delu Valuta i plaćanje.

Koliko stanovnika ima Istanbul?

Prema podacima turskog zavoda za statistiku, Istanbul je krajem 2025. godine imao 15.754.053 stanovnika i najveći je grad u Turskoj.

Da li se kaže Istanbul ili Istambul?

Ime grada na turskom je İstanbul, a i u srpskom se piše Istanbul. Oblik „Istambul“ nastaje u izgovoru, jer se glas n ispred b lako izgovara kao m, pa se često čuje, ali u tekstovima, na kartama i u pretrazi koristite oblik Istanbul.

Da li je Istanbul bezbedan za turiste?

Kao i u svakom velikom gradu, pazite na džeparoše u gužvi – u tramvaju, na bazarima i na Istiklalu – i čuvajte se uobičajenih turističkih prevara, poput one sa čistačem cipela koju smo opisali iznad. Pre puta proverite i aktuelna obaveštenja Ministarstva spoljnih poslova.

---

Istanbul odiše mešavinom različite arhitekture i burnih vremena. Prolazeći gradom osetićete duh Vizantije, Osmanskog carstva, evropske kulture i moderne savremene države. Sve to učiniće vaše putovanje u Istanbul nezaboravnim. Ne čudi što ovaj grad na Bosforu svake godine poseti veliki broj turista iz Srbije. Za kraj, gotovo celim gradom naići ćete na prodavce koji na licu mesta cede nar i prave sveži sok. U jednu ruku sok, a u drugu mapa grada, pa polako obilazite znamenitost po znamenitost.

PREPORUČUJEMO: Istanbul avionom | aranžman sa polascima iz Beograda